Devojka bez osmeha
Published on 09/09,2011
Došla sam u školu,svi su me pogledali kao da sam vanzemaljac sa druge planete....sela sam u poslednju klupu u srednjem redu. Klupe su potpuno nove i nema nijedne ogrebotine,nisam mogla nikoga da pogledam u oči.Odjednom pored mene je seo jedan dečko,plavih očiju,smeđe kose,veoma zgodan i samouveren.Primetila sam da je zgodan zbog ponašanja devojaka koje su sedele blizu naše klupe. Neprestalno su mu mahale,namigivale,vrtele kosu oko prsta i snejale se veoma ne prirodnim osmehom. On nije obraćao pažnju na njih.
Na sebi je imao kožnu jaknu,majcu ,,METALLICA",farmerke i kožne crne starke.Pomislila sam:,,Hmmmm imamo sličan slil.Imamo nešto zajedničko." I sam je primetio pošto sam i ja imala kožnu jaknu,starke i farmerke.
-,,Ćao,ja sam Aleksadra."-rekla sam.
-,,Aleksa,ti si jedina koja nije otišla kod ostalih devojaka da se našminkaš ili slikaš u wc-u. Barem postoji jedna normalna."
nastavak kad se vratim
09/09,2011, at 16:12
Visit lloreta
Од колевке па до гроба најлепше је ђачко доба.
Дуго се памте школске љубави.
09/09,2011, at 16:43
Visit mimçhe
;)
Lepo kažu : samo što se na bojler nisu popele da se slikaju ! :P